Da li ste znali da biste danas bili multimilioner da ste pre 8 godina uložili 100 dolara u jednu od poznatijih kriptovaluta? Lako je reći sada, ali pitanje koje se sve češće postavlja je šta su kriptovalute zapravo i kako uopšte funkcionišu. Iako su kriptovalute prisutne skoro 10 godina, one su za nas još uvek nove.
Najveća prepreka za razumevanje celog ovog sistema je nepoznavanje računarske tehnologije, ali i terminologije koja je gotovo isključivo na engleskom, kao što je naziv ove tehnologije – ICO (početna ponuda novčića). Pa idemo redom.
Šta je kriptovaluta?
Sama reč „kripto“ potiče od reči „šifrovanje“ ili šifrovanje, što znači matematički pristup zaštiti informacija. Kriptovalute su digitalni zapisi određenih vrednosti uskladišteni u digitalnim bazama podataka. Ili, jednostavnije rečeno, kriptovaluta je digitalni novac, nastao u digitalnom obliku kao sredstvo digitalne razmene. Oni postoje samo na Internetu i ne izdaju ih niti nadziru centralna banka ili država. Upravo zato što ih ne kontroliše centralna banka, formalno nisu novac.
Baš kao što imate novac na bankovnom računu, tako i svoje kriptovalute imate u „digitalnom novčaniku“ na jednoj od veb stranica koje pružaju ovu uslugu. Svaka transakcija koju izvršite je visoko uređen digitalni zapis, odnosno datoteka koja se sastoji od količine prenetih jedinica kriptovalute i određenih javnih i tajnih ključeva adresa „digitalnih novčanika“ pošiljaoca i primaoca.
„Ključevi“ su kodovi koji su složeniji od onih koje svakodnevno koristimo za prijavljivanje na mrežne naloge, poput e -pošte ili drugih aplikacija. Pošiljalac svaku transakciju potpisuje svojim privatnim ključem, a na kraju se transakcija potvrđuje i snima u mrežu. Niko na mreži ne može videti privatni ključ, ali može videti da je onaj ko zaista ima privatni ključ poslao transakciju. Potpis pošiljaoca osigurava da niko ne može ugroziti sadržaj transakcije. Zbog toga je važno držati privatne ključeve van mreže.
Razlika između transakcije kriptovalute i kreditne / debitne kartice
Kada svoju debitnu / kreditnu karticu date trgovcu, dajete mu pristup celoj kreditnoj liniji, čak i ako se transakcija izvrši za malu količinu novca. Kreditnim karticama prodavnica pokreće plaćanje i podiže određeni iznos sa računa.
Kriptovalute omogućavaju vlasniku da pošalje trgovcu ili primaocu tačno ono što želi bez ikakvih dodatnih informacija jer kriptovalute ne zahtevaju ime, već samo kod digitalnog novčanika ili ključ. Dakle, nema trećih strana, kašnjenja u plaćanju ili plaćanju taksi.
Šta je blockchain?
Glavna ili javna „knjiga“ u kojoj se beleže sve takve transakcije i promene vrednosti jedinica kriptovaluta naziva se „blokčejn“. Svaki zapis je zasnovan na složenoj matematičkoj kriptografiji i zapisan je u nizu, jedan blok kodova za drugim, stvarajući tako lanac blokova. Zbog toga nije moguće promeniti podatke u lancu jer se stanje blokova podataka na njemu uzurpira.
Blockchain nije na jednom mestu. Svako ko poseduje jedinicu kriptovalute ima svoju kopiju „blokčein knjige“ koja je sinhronizovana među svim računarima u mreži.
Šta je „rudatenje kriptovaluta“ i ko su „rudari - majneri“?
Čitav sistem „blokčejna“ čine računari povezani na mrežu koji potvrđuju / verifikuju određene transakcije. „Rudari“ su osobe (ponekad skup ljudi ili poslovnih subjekata) koji dobrovoljno pružaju svoje računare i računarsku obradu podataka o „digitalnom novčaniku“ kako bi potvrdili skup transakcija izvršenih u knjizi plaćanja ili „blokčejnu“. Oni kao nagradu dobijaju određenu količinu jedinica kriptovalute. Bez rudara, blockchain sistem ne bi radio lako. „Rudarstvo“ je proces potvrđivanja i dodavanja novih transakcija u „blokčejn“.
Mnogi ljudi su stekli pravo bogatstvo „rudarenjem“ kriptovaluta, ali se vremenom vrednost rudarstva smanjila. Svake četiri godine premija za rudarstvo se prepolovljava, pa se predviđa da će u nekom trenutku u budućnosti biti osmišljen potpuno novi sistem, poput čipova ili procesora.
Nestabilno kripto tržište
Posedovanje jedinice neke kriptovalute otprilike je isto kao i posedovanje određene količine zlata. Zlato može imati veću ili manju vrednost, u zavisnosti od promena tržišne vrednosti.
Bitcoin je najpoznatija i prva kriptovaluta stvorena pre deset godina. Vrednost jednog bitkoina u 2010. bila je 0,003 dolara, a u maju 2018. cena tog istog bitkoina bila je preko 9 000 dolara, međutim, već u leto te godine vrednost je pala na 7 000 dolara, i nastavila da pada. Iako je trenutna situacija u porastu, ove godine se iznos popeo na preko 60.000 dolara.
Ulaganje u kriptovalute najčešće se povezuje sa bitkoinom, čija je cena opšti pokazatelj kretanja na tržištu, pa se ponekad naziva i „digitalno zlato“. Ali danas postoje stotine drugih kriptovaluta i nove se pojavljuju skoro svaki dan. Neki prežive i rastu, neki izumiru, ali rast kripto tržišta je ustrajan. Stoga ne čudi što sve više online prodavnica nudi plaćanje u kriptovalutama, a vlasnici „digitalnih novčanika“ žele ponude u kojima svoje jedinice kriptovalute mogu zameniti za proizvode ili usluge.
Nisu sve kriptovalute jednake niti je njen sistem podjednako stvoren. Tako su neki istovremeno kriptovaluta i platforma za razvoj aplikacija i pokretanja (Eterium), neki ne koriste blokčejn sistem, vrednost nekih brzo raste, ali takođe brzo opada i slično. Zato je važno biti dobro informisan i istražen.
