Kriptovalute poput Bitkoina i Ethereuma nude brojne pogodnosti, a jedna od najosnovnijih je nepoverenje u posredničku instituciju za plaćanja, što otvara njihovu upotrebu svima širom sveta. Ali jedan od ključnih nedostataka je činjenica da su cene kriptovaluta nepredvidive i imaju tendenciju da fluktuiraju, ponekad dvocifrene tokom kratkog vremenskog perioda.
To ih čini zahtevnim za svakodnevnu upotrebu. Generalno, mnogi očekuju i žele da znaju koliko će njihov novac vredeti za nedelju dana, kako za svoju bezbednost tako i za život.
Nepredvidljivost kriptovaluta je u suprotnosti sa generalno stabilnim cenama fiat novca, kao što je američki dolar ili druga sredstva kao što je zlato. Vrednosti valuta poput dolara se postepeno menjaju tokom vremena, ali dnevne promene su često drastičnije za kriptovalute, gde vrednost redovno skače gore-dole. Činjenica da vrednost kriptovaluta nije vezana za bilo koju imovinu je zanimljiva iz perspektive slobodnog tržišta, ali može biti nezgodna kada je u pitanju upotrebljivost.
Kao medij za razmenu, kriptovalute su odlične sa tehnološkog stanovišta. Međutim, fluktuacije u njihovoj vrednosti su ih na kraju učinile veoma rizičnim investicijama, a ne idealnim za plaćanje. Do trenutka kada se transakcija izmiri, iznos može da vredi znatno više ili manje nego što je bio u trenutku slanja.
Ali stabilni koini nemaju takve probleme, već beleže zanemarljiva kretanja cena i pažljivo prate vrednost osnovne imovine ili fiducijarne valute koju oponašaju. Kao takvi, oni služe kao pouzdana sredstva sigurnog utočišta usred nestabilnih i promenljivih perioda.
Šta su stabilni novčići i kako funkcionišu?
Stablecoins su digitalna sredstva dizajnirana da oponašaju vrednost fiducijarnih valuta kao što su dolar ili evro, i omogućavaju korisnicima da jeftino i brzo prenose vrednost širom sveta uz održavanje stabilnosti cena.
Postoji nekoliko načina na koje stabilcoin može održati svoju stabilnost.
Fiat podržava stablecoine
Najpopularniji tip stabilcoina je onaj koji je direktno podržan fiat valutom u odnosu 1:1. Ovaj tip stabilnog coin-a se takođe naziva fiat kolateralizovan stabilcoin. Centralni izdavalac drži iznos fiducijarne valute u rezervi i izdaje proporcionalnu količinu tokena. Na primer, izdavalac može držati milion dolara i distribuirati milion tokena u vrednosti od jednog dolara.
Korisnici su slobodni da ih trguju kao što bi to uradili sa kriptovalutama, u bilo kom trenutku, i mogu ih otkupiti za ekvivalent u dolarima.
Na ovaj način očigledno postoji visok stepen rizika druge ugovorne strane koji se ne može smanjiti, jer u krajnjoj liniji emitent zahteva poverenje.
Korisnik ne može sa sigurnošću utvrditi da li izdavalac sredstva drži u rezervi. U najboljem slučaju, kompanija emitenta može pokušati da bude što transparentnija kada je u pitanju objavljivanje revizija.
Tether (USDT)
Tether ili USDT je jedan od najstarijih stabilnih koina, lansiran 2014. godine, i definitivno najpopularniji i najviše korišćeni do danas. Trenutno zauzima treće mesto u tržišnoj kapitalizaciji svih kriptovaluta.
Primarni slučaj korišćenja USDT-a je brz transfer novca između berzi kako bi se iskoristile mogućnosti arbitraže kada se cene kriptovaluta razlikuju za dve kriptovalute. Ali pronašao je i druge zanimljive slučajeve. Kineski uvoznici stacionirani u Rusiji takođe su koristili USDT da šalju milione dolara preko granice, zaobilazeći strogu kontrolu kapitala u Kini.
Tether Ltd., kompanija koja izdaje USDT, upletena je u pravnu bitku sa njujorškim državnim tužiocem oko dostavljanja finansijskih dokumenata koji bi rasvetlili finansijski odnos sa berzom kriptovaluta Bitfinek.
Ali, prema poslednjim vestima, Tether i Bitfinek su postigli dogovor sa kancelarijom javnog tužioca Njujorka i platili 18,5 miliona dolara kazne, što na kraju ne znači da je cela priča završena, jer nije urađena nezavisna revizija koja bi dokazala da teter zaista poseduje potrebne rezerve.
USD coin (USDC)
Pokrenut 2018. godine, USDC je stabilcoin kojim zajednički upravljaju Circle i Coinbase preko konzorcijuma Centra.
Kao i teter, USDC je takođe vezan za američki dolar i drugi je posle stabilnih kovanica u smislu tržišne kapitalizacije.
Kripto podržani stablecoini
Kripto kolateralizirani stabilni coins ponašaju se isto kao i fiat stabilni kovani, ali glavna razlika je u tome što se kriptovaluta koristi kao kolateral. Ali pošto su kriptovalute digitalne, pametni ugovori se bave izdavanjem jedinica.
Kripto stabilcoini zahtevaju minimalno poverenje, ali treba napomenuti da monetarnu politiku određuju glasači kao deo svojih sistema upravljanja, što znači da poverenje nije usmereno samo na jednog izdavaoca, već na sve učesnike mreže koji će uvek delovati u najboljem interesu korisnika.
Da bi stekli ovu vrstu stabilcoina, korisnici zaključavaju svoje kriptovalute u pametnom ugovoru, koji izdaje tokene. Kasnije, da bi dobili svoj kolateral, oni vraćaju stabilcoin u isti ugovor (zajedno sa određenom kamatnom stopom).
Specifični mehanizmi koji implementiraju stabilnost razlikuju se u zavisnosti od dizajna sistema. Dovoljno je reći da mešavina teorije igara i algoritama podstiče učesnike da drže cenu stabilnom.
Dai Token
Na MakerDAO protokolu, dai je najpopularniji stabilcoin na ethereum blockchainu. Napravljen 2015. godine, dai je takođe vezan za američki dolar, a podržan je etrom i drugim kriptovalutama, o kojima odlučuju i glasaju vlasnici.
Za razliku od drugih stabilnih kovanica, dai je decentralizovan, što znači da ne postoji centralna vlada koja kontroliše sistem rezervi. Umesto toga, Ethereum pametni ugovori postavljaju pravila koja se ne mogu promeniti, oni to rade.
Algoritamski stabilni koini
Algoritamske stabilne coin-ove ne podržavaju fiat ili kriptovalute. Umesto toga, njihova stabilnost je u potpunosti postignuta algoritmima i pametnim ugovorima koji regulišu snabdevanje izdatih tokena. Funkcionalno, njihova monetarna politika blisko odražava onu koju koriste centralne banke za upravljanje nacionalnim valutama.
U osnovi, algoritamski stabilcoin sistem će smanjiti ponudu ako cena padne ispod cene fiat valute koju prati. Ako cena premašuje vrednost fiducijarne valute, novi tokeni ulaze u opticaj kako bi smanjili vrednost stabilcoina.
Ova kategorija se naziva i non-collateralized stabilcoins, što je tehnički netačno jer su kolateralizovani, iako ne na isti način kao prethodna dva tipa. U slučaju događaja crnog labuda, algoritamski stabilni novčići mogu posedovati neku vrstu kolaterala za suočavanje sa ekstremno nestabilnim tržišnim kretanjima.
Prednosti i mane
Glavna prednost stabilnih koina je njihov potencijal da obezbede medij razmene koji dopunjuje kriptovalute. Zbog visokog nivoa volatilnosti, kriptovalute nisu mogle da postignu široku upotrebu u svakodnevnoj upotrebi, kao što su plaćanja. Obezbeđivanjem višeg nivoa predvidljivosti i stabilnosti, stabilizovane valute rešavaju ovaj trenutni problem.
Delujući kao zaštita od volatilnosti, stabilni kovani takođe mogu da igraju ulogu u integraciji kriptovaluta sa tradicionalnim finansijskim tržištima. Kako stvari stoje, ova dva tržišta postoje kao zasebni ekosistemi sa vrlo malo interakcije. Sa dostupnim stabilnijim oblikom digitalne valute, vrlo je verovatno da će kriptovalute zabeležiti povećanu upotrebu na kreditnim tržištima na kojima su do sada dominirale isključivo državne fiat valute.
Osim što su korisni u finansijskim transakcijama, stabilne coin-e mogu koristiti i trgovci i investitori da zaštite svoj portfelj. Dodeljivanje određenog procenta portfelja stabilizovanim valutama je efikasan način za smanjenje ukupnog rizika. U isto vreme, održavanje vrednosti imovine koja se može koristiti za kupovinu drugih kriptovaluta kada cene padnu može biti efikasna strategija. Slično, ovi tokeni se mogu koristiti za „zaključavanje“ dobitaka ostvarenih kada cene rastu, bez potrebe za isplatom.
Uprkos njihovom potencijalu da podrže široko rasprostranjeno i široko usvajanje kriptovaluta, stabilni coin i dalje imaju određena ograničenja. Varijante obezbeđene fijatom su manje decentralizovane od običnih kriptovaluta jer je potreban centralni entitet za držanje prateće imovine. Što se tiče kripto kolateralizovanih i nekolateralizovanih, korisnici moraju da veruju široj zajednici (i izvornom kodu) da bi obezbedili dugovečnost sistema.
Neki izdavaoci stabilcoina ne obezbeđuju transparentnost o tome gde se drže njihove rezerve, što može pomoći korisniku da odredi koliko je stabilnih kokova rizično za ulaganje. Znajući gde se čuva njihov novac, korisnici mogu da vide da li stabilcoin radi bez licence u regionu gde se čuvaju rezerve. Ako stabilni operateri nemaju licencu, regulator bi potencijalno mogao da zamrzne osnovne račune.
Štaviše, moguće je da rezerve koje podržavaju stabilcoin mogu biti nedovoljne za eksploataciju svake jedinice, što bi moglo poljuljati poverenje u sam stabilcoin, kao što je slučaj sa teter-om.
USD Coin ima mehanizam za zaustavljanje plaćanja ako se tokeni koriste na nezakonit način (pranje novca, terorizam…).
Iako imaju nedostatke, stabilcoini su ključna komponenta tržišta kriptovaluta. Kroz različite mehanizme, ove digitalne valute mogu ostati manje-više stabilne po utvrđenim cenama, što im omogućava da se pouzdano koriste ne samo kao medij za razmenu, već i kao sigurno utočište za trgovce i investitore.
Iako su prvobitno osmišljene da trgovcima pruže efikasan alat za upravljanje rizikom, jasno je da se stabilcoin aplikacije protežu daleko od trgovanja. Oni su moćan alat koji bi mogao da ojača prostor kriptovaluta u celini, služeći u slučajevima kada nestabilne alternative nisu idealne.
